Ljubio Sam Snasu Na Salasu (Peter Brown)
E, bas sam onomad razmislj'o od cega pravidu tambure, pa sam
pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devica, birtasa, zna li
kogod, pa niko nije znao da mi kaze. A onda mislim, na posletku,
nije to bas tako zdravo ni vazno. Jer, evo, i ova moja tambura, i
stara i bog zna kakva, i zvoni i zveci, a opet svira. Pa cu probati
sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam
sta mi se jedared desilo kad sam isao u Idjos na vasar, a jos
sam deran bio.
Krenem ti ja jedared u Idjos, bio tamo neki vasar. Sad, jel'
vasar, jel' sajam, bas ne mogu tacno da se setim. Al' sta bilo da
bilo, baba mi je dao nesto novaca, sta sam ja onda mogao imati,
jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momcio vec po
sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Idjos i kupi
kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' zdrepca, jel'
pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E bas tako mi je rekao.
Baba nikad nije mlogo bas voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o,
otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom precicom, preko polja. Nisam
se setio onog sto kazu: preko prece - naokolo blize. Ono bilo
letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living
is easy, tu negde preobrazenije, moz' biti tako, devetnaesti,
dvadeseti avgust mesec. Sunce odskocilo, podne, a od tog druma ni
traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam
zalutao. A gladan i zedan i umoran. Jos mi je mati kazla: "Ponesi
stagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, sta cu nosit,
tu za dva sata, casom cu ja". Al', vraga, bas mi je falilo.
I vidim, neki salas se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili
kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al',
reko', 'ajd da svratim, sad sto, sta me kosta? Valjda ce mi dati
parce 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak casu
vode, a nad'o sam se i kakav tanak spricer, sto Madjari kazu
"Hozsu lepes", a to na madjarskom znaci "dugacak korak".
I kad sam dosao na taj salas, prvo sto sam video, na astalu
cipovka 'leba bela, vidilo se da je frisak, onako, res malko. A
po avliji svuda trcidu pilici, brojleri oni sto se zovu. Lepo i
dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno.
Odskrinita vrata od pusnice. A tu... E, divota jedna! Odma'
ogladnim kad se toga setim. sunke, slanine, a znas koje slanine?
One 'nako sto ima red slanine pa red sunke, pa red slanine pa red
sunke, pa tako jedno pet - sest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak
dzigernjace, pa svargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure
puno cvaraka i drozdina. sto bi kaz'li Japanci, ikebana, prava
ikebana. Nista mene to nije, sto bi kazl'o, onako, taklo, iako sam
bio gladan k'o vrag. E, vec neka plava snasa sto se muvala levo -
desno po avliji i 'ranila vec pomenute, one - pilice...
Da sam tada im'o kucu i njivu,
pet - sest svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' sljivu
uz'o bih tu snasu plavu.
Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona rece mi ovako:
"Baba do utorka nece da se vrati,
a s materom cemo lako!"
Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...
Ljubio sam snasu na salasu, strasno,
bese mirisna k'o majska ruza.
Rekla mi je konacno, al' suvise kasno,
kako ima brkatog muza.
Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muza njena.
On mi rece: "Jel' ti, vandrokasu,
puscaj o'ma moju snasu!"
A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...
Ljubio sam snasu na salasu, strasno,
bese mirisna k'o majska ruza.
Rekla mi je konacno, al' suvise kasno,
kako ima brkatog muza.
Kad vec ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa
prevrn'te plocu, jer sa druge strane ima jos, sta je posle bilo.
Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave.
Eto, bas onomad sam citao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde
sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na cudan nacin
nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da
se ja vec malko brinem i za Slavonski Brod da mu se sta ne desi.
Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa
Kinezi u kosmosu, pa Bogicevic u Ko... Pa svi u kosmosu. cudo
jedno!
A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika
i to, sta se sve desava, jer ja sta god sam zamislj'o, sta god
sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se bas ostvarilo. Eto,
onomad mi bas umro tetak, iz Gospodjinaca, i ostavio mi dvanaest
jutara zemlje, ritske, znas kakve? Kazu navodnjavaj, ne znam,
djubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znas kakva je ovo
zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nesto niklo. Ja ti kazem
- tu bi mog'o sejati i kikiriki, i articokle, ondak ono, ono drvo
sto crnci pravidu lebac od njega. I, cudo jedno, pa sve bi tu
izraslo. Takva zemlja.
A u selu - dve kuce. Jedna bas na glavnom sokaku. Da ti ne
kazem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuce, al' kad
dodjes, odma' ces videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, sest
pendzera sas ulice, od toga cetiri kibicfensteri, pa onako, kad
metnem muskatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveca, ondak one
zimske ruze, sitne, one zute, sto lepo onako mirisu, pa divota da
ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju sto je lepo, ju sto
je divno!", i jos svasta govore. Kako i ne bi. Druga kuca mi tu,
celo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo sto
je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba zivi i mati.
A salas, e, pitas kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je.
I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, cak iz
Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio.
Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzmes konja ujutru, al'
dobrog konja, pa uzjases pa jases, i, jases i jases, do uvece,
znas, i uvece i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli
da jasemo?" - a jos ste na mom salasu. Eto, tol'ki je.
U stali - sest konja. cetir' ova, sto ih prezem, sad, jel' u
taljige jel' kad orem, ili tako stagodj. A dva bela, ona paradosa,
samo kad je, kad su neki svecari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog
Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota
jedna.
Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znas
kakve su? K'o iz opateke da su izasle. Da stanes pa da gledas, da
kazes: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije,
nose obicno mleko k'o i nase krave, samo sto su takve ciste, k'o
sa cokolade, sa onih slika, mlecne cokolade i tako, divota jedna.
Svinja imam dvajes'-pet komada jorksir i dvajes'-pet komada, sad,
jel', berksir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od
ta dva imena. Pa imam nesto i mangurica, imam i prasica.
zivine? Tol'ko zivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znas sta
je: curaka i moraka i pataka i gusaka, jesam jos stagod zaboravio
- svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da
izbrojim kol'ko imam pa mi iskocio osigurac, ne mos'! Al' vidi
ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendzer, pa
reko': "Ju, sneg pao!", znas, beli se salas. Pa ondak mislim, pa
ne moze biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja
po salasu! I ne mozes skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa
ne moze, dok skupim, opet polak muckovi.
Imam nesto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pricam,
kol'ko imam i gdi ih drzim.
Samo, znas, da ti kazem o'ma', slabo meni vajda od svega toga sto
sam ti nabrojao. Znas, kad tako nekad uleto, kad opali kakva
omorina, a ja se prevrcem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu
da zaspim, znas, pa onda izadjem na kong, pa sednem na basamke,
pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga
ima - ne mozes to ni izbrojati, cudo jedno!" Da!
E, vis, ondak se s mlogo tuge setim...
Ljubio sam snasu na salasu, strasno,
bese mirisna k'o majska ruza.
Rekla mi je konacno, al' suvise kasno,
za tog njenog brkatog muza.
(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je
dosao i sve... A sad, sta bilo da bilo...)
... muza. |
Recherchez par artistes